Ralikovala se od ostalih malo je odudarala u odnosu na identicni nacin oblacenja i ponasanja tokom zurke.Stajala je u uglu sa drugaricom i uvek u ruci je drzala sok . Dok sam cekao da odnesem gostima pice prisla je nasmejala se i prokomentarisala : "Bas je smor zar ne?" Nakon sto smo se upoznali, da bila je osoba koja sprema prijemni za medinski faks i fantastican djak ,na svoj 19 ti rodjendan osvojila je trece mesto iz hemije na takmicenju i to joj je olaksalo polaganje prijemnog.Kako god bila je WOW i u tih dva ipo meseca imao sam utisak da se bas vezala za mene ali prosto tog jednog jutra rekla je nemoj vise da dolazis da me zoves,bilo je lepo meni lepo tebe i to je to. Naravno nikada na ulici nije htela da me drzi za ruku dok prolazimo kroz grad jel eto videce je neki nastavnik ,komsinica i sl. Pre svakog vidjenja odrzala mi je kratak kurs sta i kako moramo i trebamo da radimo kako da se ponasamo.u prevodu na ulici medju ljudima mi smo ortaci jel je to ok a kad ja dodjem kod tebe ti kod mene onda je vec drugacije.Poenta je da se ne vidi bukvalno u njenoj glavi lezi mali Murinjo,takav je takticki prilaz imala svakom nasem druzenju i vidjanju. Elem kod njenih drugarica sam uzivao veliku naklonost opet od njenih drugara dozu ljubomore ali to je prirodno . Na svako moguce pitanje nakon svega toga uvek je bio isti odgovor "Ja tebe volim ali ne mogu da se vidjam vise" . Zapravo avantura -tromesecna za nju ili za njih,pamtim jednom prilikom smo pricali o tome ko sta voli vezano za hranu,putovanje uobicajne stvari. Imala je uglavnom neku istu frazu kad god bi se naljutila "ma ja ne znam sta hocu", iako nisam tada registrovao, posle nakon svega mi katkad projuri kroz misao ta njena fraza. Zapravo sve volimo sve zelimo ali ipak ne znamo sta hocemo. Kada opet dodje u grad i nije sama i sretne me ,da jako je hladno ono njeno surovo Cao,skoro je dosla u grad tu oko pranika i izasla u nocni provod osim suznog pogleda i zagrljaja jedino sto je rekla:Da sam te srela malo kasnije da si se samo malo kasnije pojavio!